Koliko fps za snimanje videa: 24, 25, 30, 50 ili 60?

Ako snimaš u Srbiji, u devet od deset slučajeva odgovor je 25 fps. To je naš standard, slaže se sa svetlom koje imamo u sobama i ne pravi problem ni na jednom timeline-u. Na 50 fps prelaziš kada znaš da ćeš kadar usporavati. 24 fps ima smisla samo ako je ceo projekat namerno filmski. 30 i 60 su američki brojevi, korisni za Reels i Shorts. Ostatak teksta je objašnjenje zašto je to tako i šta da radiš kad ti se brojevi pomešaju.

Šta fps zapravo menja na snimku?

Fps je broj sličica koje kamera zabeleži u sekundi i on određuje kako se pokret oseća. Na 24 i 25 fps svaka sličica nosi malo zamućenja pokreta, pa to mozak čita kao film. Na 50 i 60 fps je sve oštrije, vidiš više detalja u brzom kadru, ali snimak počne da liči na TV prenos utakmice.

Ovo nije podešavanje koje naknadno popravljaš. Od 25 fps nikad nećeš dobiti pravih 50, program može samo da izmišlja frejmove. Obrnuto radi savršeno. Zato mi je navika da sumnjive kadrove snimim na 50 i odluku ostavim za montažu.

Koliko fps biraš za koji tip snimka?

Kratko: 25 fps za govor, 50 fps za pokret, 30 ili 60 ako materijal ide pravo u vertikalne forme. Evo kako to obično ispadne u praksi.

• Intervju, podcast ili bilo šta gde neko priča u kameru ide na 25 fps. Nema brzog pokreta, fajlovi su manji, zvuk ostaje u fazi bez ijednog trika.
• Vlog snimam na 25, osim kadrova gde hodam ili trčim sa kamerom. Te prebacim na 50 pa u montaži odlučim da li ih usporavam.
• Reels, TikTok i Shorts najbolje prolaze na 30 ili 60 fps. Te platforme su građene oko američkih brojeva i brzi rezovi tamo deluju glađe.
• Sport, deca, psi, sve što ne stoji mirno: 50 fps naniže ne ide. Ako kamera daje 100 ili 120, iskoristi to za kadrove koje sigurno usporavaš.
• Proizvod i hrana na 50 fps izgledaju skuplje nego na 25, jer se sporo pomeranje kamere vidi glatko.

Nema ovde jednog ispravnog broja za sve. Ima onog koji ti pravi najmanje posla kasnije. A ako radiš za klijenta ili za emitovanje, pitaj u kom fps-u žele master fajl, jer te pretpostavka tu košta ponovnog eksporta.

Zašto je kod nas bitan 50 Hz?

Struja u Srbiji radi na 50 Hz, veštačko svetlo zbog toga treperi 50 puta u sekundi, a kamera to pokupi ako brzina zatvarača nije usklađena sa tom frekvencijom. Vidiš ili traku koja putuje kroz kadar ili sliku koja tiho pulsira po svetlini. Jeftini LED paneli i stare fluo cevi su najčešći krivci. Na dnevnom svetlu se to ne dešava.

Pravilo je jednostavno. U Evropi snimaj na 25 ili 50 fps i drži shutter na 1/50 ili 1/100. U Americi, ili pod svetlom koje radi na 60 Hz, ideš na 30 ili 60 fps sa shutterom 1/60 ili 1/120. To je cela priča o PAL i NTSC nasleđu svedena na dve rečenice.

Isto nasleđe je razlog što je naš TV standard 25 fps, dok Amerika i dalje vuče onih čudnih 29,97. Ako objavljuješ samo na internetu, taj broj te ne dodiruje mnogo, ali 25 ostaje najmanje rizičan izbor kod nas.

Šta da radiš kad se fps klipa i timeline-a ne poklapaju?

Prvo proveri fps projekta, pa tek onda diraj klip. Većina trzanja koje ljudi opisuju kao "video mi štuca" dolazi odatle što je timeline na 30 fps, a snimak na 25. Program tada duplira ili izbacuje frejmove i pokret se raspadne.

1. Otvori podešavanja projekta i postavi fps timeline-a na fps materijala kojeg imaš najviše. U DaVinci Resolveu je to Project Settings pa Timeline frame rate, u Premiereu je najbrže da napraviš sekvencu iz samog klipa.
2. Uradi to pre prvog klipa. Resolve zaključa fps projekta čim nešto sedne na timeline i posle ga menjaš samo na praznom projektu.
3. Ako imaš mešavinu, biraj fps glavnog materijala i pusti ostatak da se konformuje.
4. Klipove koji i dalje odskaču popravi preko Optical Flow opcije. U Resolveu je to Retime Process, u Premiereu Time Interpolation. Umesto dupliranja, program računa međufrejmove.
5. Pogledaj rezultat na punoj rezoluciji, baš na delu sa najbržim pokretom. Optical Flow ume da razvuče ivice oko ruku i kose.

Kad je razlika sitna, recimo 25 na 24 fps, često je čistije usporiti klip na 96 posto nego terati program da prepravlja frejmove. Zvuk se produži za par frejmova i to niko neće čuti.

Ako naletiš na 23,976 umesto 24 ili na 29,97 umesto 30, to je isti NTSC rep. Nemoj mešati 23,976 i 24 u istom projektu. Razlika je sitna, ali se posle dvadesetak minuta materijala vidi kao polako razilaženje zvuka i slike.

Kako od 60 fps snimka dobiješ gladak slow motion?

Spustiš ga na 25 fps timeline i usporiš na 41,67 posto brzine, pa dobijaš usporenje u kom je svaki frejm pravi. Sa 50 fps je račun lakši: 50 posto brzine na 25 fps timeline-u daje tačno duplo sporije, frejm po frejm, bez ijednog izmišljenog.

Zbog te matematike mnogi ovde radije snimaju 50 nego 60. Brojevi se dele na pola, nema decimala i nema zaostalog treperenja od naših 50 Hz. U Resolveu je najbrži put desni klik na klip pa Clip Attributes, gde mu postaviš Video Frame Rate na 25. Ako hoćeš da uđeš dublje u rampe i ease in, o tome smo pisali u tekstu kako napraviti slow motion video.

Jednu stvar početnici stalno zaborave: zvuk usporenog klipa je neupotrebljiv. Ako ti treba i slika i ton, snimi kadar dvaput ili izvuci ton iz verzije koja ide u normalnoj brzini.

Koji fps da izabereš na telefonu?

Na telefonu uzmi 1080p na 60 fps ili 4K na 30 pre nego 4K na 60, osim ako ti je uređaj nov i snimaš po danu. 4K na 60 greje telefon, jede bateriju i pravi fajlove koje posle jedva prebaciš na računar. U podešavanjima kamere odmah isključi automatsko prebacivanje fps-a kad padne svetlo, jer ti ume da promeni brzinu usred snimka.

Slo-mo režim koristi samo ako ti odgovara da telefon sam odluči koliko će usporiti i koji deo kadra. Kad hoćeš kontrolu, snimaj normalno na 60 fps i usporavaj u montaži. Za kratke forme ostatak podešavanja smo razložili u vodiču kako editovati za TikTok, Reels i Shorts.

Da li viši fps znači bolji snimak?

Ne znači. Viši fps daje više podataka, veći fajl i kraću bateriju, a pri slabom svetlu često i tamniju sliku, jer kamera mora da drži brži zatvarač. Na starijim telefonima prelazak na 60 fps zna da isključi stabilizaciju ili spusti rezoluciju, što je loša trampa.

Postoji i trošak u montaži. Materijal na 50 i 60 fps opterećuje računar osetno više. Ako ti timeline već sada zastajkuje, snimanje svega na 60 fps to neće popraviti.

Koje greške se najčešće ponavljaju?

Najskuplja je mešanje fps-a unutar istog projekta bez ikakvog plana, pa se pola materijala konformuje kako stigne. Odmah zatim ide zaboravljen shutter, zbog kog ceo intervju treperi pod kućnim svetlom. I treća, ona koja se vidi tek na eksportu: snimanje svega na 60 fps za svaki slučaj, pa čuđenje što pokret ne izgleda glatko kad sve sedne na 25 fps timeline.

Pre snimanja postavi fps, shutter i rezoluciju, pa ih ostavi na miru. Kad se ta tri broja poklope sa projektom, montaža prolazi bez iznenađenja, a eksport postane formalnost. Kako da i taj poslednji korak podesiš kako treba, razložili smo u vodiču kako eksportovati video za YouTube.

Ovakve stvari najbrže kliknu kad ti neko pogleda konkretan snimak i kaže gde ti je greška, umesto da čitaš opšte pravilo i nagađaš da li se odnosi na tebe. To radimo u Talas Akademiji, kroz zadatke i povratnu informaciju na materijal koji si sam snimio.