Šta je b-roll u videu i kako ga koristiti u montaži

B-roll je svaki snimak koji nije glavni kadar sa osobom koja priča. Ako je A-roll intervju, vlog ili obraćanje u kameru, b-roll je sve ostalo: ruke na tastaturi, ulica kroz prozor, detalj proizvoda, isti prizor iz drugog ugla. Služi da pokrije rez, pokaže ono o čemu se govori i zadrži pažnju dok priča ide dalje.

Koja je razlika između A-roll i B-roll snimka?

A-roll nosi informaciju, b-roll je pokazuje. A-roll je primarni materijal: osoba koja govori, glavni intervju, voice-over koji vodi ceo video. Sve što ide preko toga da bi nešto ilustrovalo ili sakrilo je b-roll.

Ime je ostalo iz vremena filmske trake, kad su montažeri stvarno imali dve rolne. Rolna A je bila glavni snimak, rolna B dodatni materijal koji se ubacuje preko njega. Danas su to prosto dva videotraka u timeline-u.

Ukratko, razlika po ulozi:

• A-roll je glavni snimak, nosi rečenice i informaciju, i njegov zvuk se sluša od početka do kraja.
• B-roll je dopunski snimak, pokriva rezove i ilustruje priču, a zvuk mu je najčešće utišan ili sasvim izbačen.

Najbrža provera da li je neki kadar A ili B: izbaci b-roll i video se i dalje razume. Izbaci A-roll i ostane ti niz lepih kadrova bez ijedne informacije.

Zašto se b-roll uopšte koristi u montaži?

Zato što rešava problem koji rez u glavnom snimku ne može da reši. Kad iz intervjua izbaciš „ovaj" i dve sekunde pauze, slika poskoči. To je jump cut i gledalac ga primeti odmah. Prebaci kadar b-rolla preko tog mesta i poskoka nema.

Druga stvar je ilustracija. Ako neko tri minuta priča o tome kako podešava mikrofon, gledalac hoće da vidi taj mikrofon. Lice koje govori o mikrofonu je slabija slika od mikrofona u rukama.

Treća, i ona koju početnici najčešće previde, je tempo. Statičan kadar duži od dvadesetak sekundi umara bez obzira koliko je sadržaj dobar. Dva kratka inserta u sredini duge misli vrate pažnju bez ijedne reči objašnjenja.

Meni je u praksi najkorisniji baš onaj prvi razlog. Kad znam da imam pet ili šest upotrebljivih insert kadrova, mnogo slobodnije sečem intervju i ne trošim sat vremena spasavajući rečenicu koja jednostavno ne valja.

Kako pokriti rez b-rollom, korak po korak?

Postupak je isti u DaVinci Resolve i Premiere Pro, razlikuju se samo prečice.

1. Prvo iseci A-roll do kraja. Izbaci pauze, ponavljanja i sve što ne nosi rečenicu. Ne dodaj nijedan insert dok govor nije čist, inače ćeš dva puta raditi isti posao.
2. Prođi kroz timeline i markerom (taster M) označi svako mesto gde slika poskakuje.
3. Prevuci b-roll na traku iznad A-rolla, dakle na V2. Slika dolazi odozgo, a zvuk intervjua sa V1 ostaje netaknut.
4. Isključi zvuk sa b-rolla ili ga spusti na oko -25 dB. Ambijent ume da pomogne, ali ne sme da se bori s glasom. Ako ti glas ionako nije čist, prvo reši to i tek onda ubacuj insert kadrove, po koracima iz teksta o tome kako popraviti zvuk u videu.
5. Podesi dužinu inserta: uđi oko pola sekunde pre reza i izađi bar sekundu posle njega. Insert koji počinje tačno na rezu izgleda kao greška u montaži.
6. Pusti sekvencu zatvorenih očiju. Ako zvuk teče neprekidno i prirodno, rez radi. Tek onda gledaj sliku.

Ako ti insert nikako ne leže u ritam, problem je skoro uvek dužina. Statičan kadar preko tri sekunde i gledalac počne da traži šta se to dešava u kadru, a ne dešava se ništa.

Koliko b-roll materijala treba snimiti za jedan projekat?

Radno pravilo je 3 do 5 minuta upotrebljivog b-rolla na svaki minut gotovog videa. Deluje preterano dok ne sedneš u montažu i shvatiš da polovina snimaka otpada: fokus je promašio, neko je ušao u kadar, ekspozicija skače na sredini.

Snimaj svaki motiv u tri veličine kadra: širok, srednji i detalj. Iz jednog istog objekta tako dobiješ tri različita inserta bez pomeranja stativa. I drži svaki kadar bar 10 sekundi, jer od trosekundnog snimka u montaži ostane sekunda upotrebljivog dela.

Kad si na terenu i vreme te lomi, prioritet su ruke i lica u akciji. Ti kadrovi se skoro uvek negde uklope. Panorame i opšti planovi lepo izgledaju u galeriji, a retko reše konkretan rez.

Kako da znaš šta da snimiš pre nego što izađeš?

Napravi listu kadrova od pet do deset stavki pre snimanja, na papiru ili u telefonu. Prođi kroz scenario i za svaku rečenicu koja opisuje neku radnju upiši kadar koji tu radnju pokazuje.

Ako scenario nemaš, a kod vlogova ga po pravilu i nema, snimaj po logici dolazak, radnja, detalj, odlazak. Ta četiri kadra pokriju skoro svaku situaciju i posle imaš materijal za bilo koju verziju priče.

Jedna sitnica koja štedi sate: snimi tri sekunde mirnog kadra pre i posle svake radnje. Ti prazni delovi su tačno ono što ti u montaži treba za ulaz i izlaz iz inserta.

Kako organizovati sopstvenu b-roll biblioteku?

Ako snimaš redovno, posle godinu dana imaš stotine kadrova koje nikad nećeš naći. Rešenje je dosadno: imenuj fajlove odmah pri prebacivanju sa kartice, dok još znaš šta je šta.

Šema koja meni radi je datum_lokacija_motiv, na primer 260804_kancelarija_tastatura-detalj. Folderi idu po godini pa po projektu, plus jedan zaseban folder „biblioteka" u koji ide sve što može ponovo da posluži.

U DaVinci Resolve i Premiere dodatno koristi ključne reči i boje klipova. Kad u pretragu bin-a ukucaš „ruke", za sekund dobiješ sve što imaš na tu temu. To je razlika između pet minuta traženja i pola popodneva.

Da li b-roll radi isto u kratkoj formi?

Radi, samo mnogo brže. U Reelsu ili Shortsu insert traje od pola sekunde do sekunde i po i smenjuje se na svakih nekoliko reči. Nije tu da objasni, nego da spreči palac da odskroluje dalje.

Zato u vertikalnom formatu kadrove biraš po pokretu, ne po lepoti. Miran pejzaž u videu od devet sekundi je izgubljeno vreme. O tempu i strukturi kratke forme ima detaljnije u tekstu o editovanju kratkih klipova.

Kako izbeći da b-roll izgleda kao stock snimak?

Stock kadrovi se prepoznaju po tome što nemaju veze sa tobom. Nasmejani ljudi u praznoj kancelariji, ubrzani saobraćaj noću, ruka koja drži telefon bez ijednog otiska prsta. Gledalac ne ume uvek da objasni šta ga tu smeta, ali oseti da slika ne pripada priči.

Ono što pomaže:

• Snimi sopstveni materijal čak i kad je tehnički slabiji. Malo trešenja iz ruke deluje iskrenije od savršenog kupljenog kadra.
• Traži detalje koji nose kontekst. Ista šolja na istom stolu iz videa u video gradi prepoznatljivost bez ijedne reči.
• Ako moraš da koristiš stock, izbaci sve gde ljudi glume. Apstraktni kadrovi teksture, svetla ili prirode prolaze mnogo bolje.
• Uskladi boju kupljenog materijala sa svojim snimkom. Razlika u temperaturi je prvo što oda da je kadar sa strane.

Najčešće greške sa b-rollom

Prva je previše inserta. Kad se svaka rečenica pokriva slikom, gledalac izgubi vezu sa osobom koja govori i video počne da liči na reklamu.

Druga je b-roll koji nema veze sa tekstom. Kadar ulice preko rečenice o softveru gledaocu ne znači ništa, ma koliko kadar bio lep.

Treća je zaboravljen zvuk. Insert sa punim originalnim tonom preseče glas i zvuči kao previd, a ne kao stilski potez.

Četvrta, i najskuplja, je snimanje b-rolla tek kad montaža zapne. Povratak na lokaciju košta više od jednog dodatnog sata snimanja na licu mesta.

Odakle da počneš

Uzmi poslednji video koji si napravio i izbroj koliko puta slika poskoči. Onda snimi deset kadrova iz sopstvene sobe: ruke, prozor, sto, kafu, šta god ti je pri ruci. Ubaci ih na V2 preko tih mesta i pogledaj razliku.

Ako ti treba širi kontekst, put od nule je razložen u vodiču kako naučiti video editing od nule. A ako hoćeš da ti neko konkretno kaže gde ti insert ne leži i zašto, to je posao koji radimo zajedno u Talas Akademiji: montiraš uz feedback ljudi koji sede za istim programom, umesto da pogađaš iz tutorijala.