Besplatni stock video snimci: gde ih naći i šta smeš da koristiš

Besplatne stock snimke najbrže nađeš na Pexels, Pixabay, Mixkit i Coverr. Sva četiri sajta daju klipove koje smeš da koristiš i u komercijalnom radu, bez obaveze da potpisuješ autora. Internet Archive je druga priča, tamo licenca zavisi od svakog pojedinačnog fajla i mora ručno da se proveri. Traženje klipa retko kad bude problem. Problem dolazi posle: da li licenca pokriva baš ono što ti radiš i da li se tuđi kadar vidi kao strano telo pored tvog materijala.

Idemo redom. Prvo izvori, pa licence, pa onaj tehnički deo oko uklapanja koji većina preskoči i onda se čudi zašto video deluje krpljeno.

Koji sajtovi za besplatne stock snimke vrede?

Za najveći deo poslova dovoljna su ti četiri sajta, a peti drži kad ti zatreba arhivski materijal.

• Pexels – najveći izbor od ova četiri i pristojna pretraga. Dosta 4K materijala, ali i gomila klipova koji se vrte po svim tutorijalima na internetu. Uzmeš prvi rezultat i velika je šansa da ga je pre tebe uzelo još sto ljudi.
• Pixabay – slično po obimu, neujednačenije po kvalitetu. Vredi zbog toga što na istom mestu imaš i zvučne efekte, pa ne skačeš sa sajta na sajt.
• Mixkit – manja baza, ali selektovana. Meni je tu procenat upotrebljivog po pretrazi najveći, naročito za poslovne i tehnološke teme.
• Coverr – pravljen za pozadine na sajtovima, pa su klipovi mirni, bez naglih pokreta i lepo se vrte u petlji. Dobro leži ispod teksta ili grafike.
• Internet Archive – nije stock sajt nego arhiva. Stare reklame, filmski žurnali, dokumentarni materijal, recimo iz Prelinger Archives kolekcije. Licenca stoji uz svaki fajl posebno i nije ista za sve.

Dva sajta bih dodao uz upozorenje. Videvo meša licence, pa na nekim klipovima stvarno moraš da potpišeš autora. Storyblocks i Artgrid nisu besplatni, ono što tamo izgleda besplatno je uzorak ili probni period, a licenca ide uz aktivnu pretplatu u trenutku preuzimanja.

Kako da nađeš klip koji nije svima na naslovnoj?

Tako što ne tražiš pojam, nego radnju. Pretraga za "uspeh" daje ti isti tuce klipova koje koriste svi, a pretraga za "ruka okreće ključ" daje nešto što niko nije stavio u svoj video.

• Kucaj na engleskom. Baze su indeksirane na engleskom i srpski upit ti odseče najveći deo rezultata.
• Sortiraj po najnovijem kad sajt to nudi. Popularno znači viđeno.
• Traži detalj umesto teme. Ne "kancelarija", nego "tastatura noću" ili "kafa se sipa".
• Kad nađeš jedan dobar klip, otvori profil autora. Ljudi retko okače samo jedan snimak, a ostatak serije obično niko ne dira.

Šta licenca za besplatne stock snimke zapravo dozvoljava?

Kod Pexels, Pixabay, Mixkit i Coverr licenca ti daje da klip koristiš besplatno, komercijalno i bez navođenja autora. Ono što ti ne daje je vlasništvo nad klipom, a odatle izlaze sve zabrane.

• Preprodaja ili deljenje klipa u izvornom obliku ne prolazi. Ne ide na drugi stock sajt, ne ide u paket predložaka koji naplaćuješ, ne ide kao tvoj b-roll pack.
• Ne smeš da praviš utisak da osoba sa snimka podržava proizvod, uslugu ili stav. To je najčešća zamka u reklamama.
• Ljudi sa snimaka ne smeju da se koriste u sadržaju koji ih prikazuje u lošem svetlu. Nasmejana devojka sa stock klipa ispod naslova o dugovima je problem, i po licenci i inače.
• Logotipi, brendovi i prepoznatljive zgrade u kadru nisu pokriveni. Licenca pokriva autorsko pravo snimatelja, ne i tuđi žig.

Za Internet Archive ne postoji jedno pravilo. Otvori stranicu fajla i pogledaj polje sa pravima. Negde piše public domain, negde stoji Creative Commons sa uslovom, negde nije ni razrešeno. Prazno polje ne znači slobodno, nego da ga niko nije popunio.

Smeš li besplatan stock da koristiš u klijentskom radu?

Smeš, na sva četiri sajta gore, dok god poštuješ zabrane iz prethodnog dela. Klijentski posao je komercijalna upotreba i licence je izričito pokrivaju.

Dve stvari ipak rešavaj unapred. Prva su ljudi u kadru. Ako klip ide u plaćenu reklamu u kojoj se lice pojavljuje uz proizvod, tu ti treba model release, a besplatni sajtovi ga ne garantuju. Za ruku na tastaturi ili grad iz drona to nije tema. Za krupan plan nasmejanog čoveka pored logotipa jeste.

Druga je evidencija. Ja za svaki skinuti klip pamtim odakle je i kad je skinut, najprostije kroz foldere nazvane po izvoru i jedan tekstualni fajl sa linkovima uz projekat. Kad te klijent posle godinu dana pita odakle ti je snimak, to postane pitanje od pola minuta. Licence se povremeno menjaju, a datum preuzimanja je jedino čime dokazuješ po kojim pravilima si klip uzeo.

Može li besplatan stock snimak da ti donese Content ID prijavu?

Može, ali skoro uvek zbog zvuka, ne zbog slike. Content ID poredi i audio i video otisak, samo što te u praksi pokupi muzika koja je ostala u klipu ili ona koju si sam dodao.

Najčešći scenario izgleda ovako: skineš klip u kome je ostala muzika ili ambijent iz nekog registrovanog komada, ubaciš ga bez gašenja audio kanala i prijava stigne. Zato stock klipovima prvo isključim zvuk, pa onda gledam da li mi uopšte treba. Muzika je zasebna tema i o njoj već postoji tekst o besplatnoj muzici za video.

Ima i ređi slučaj, kad neko registruje materijal koji je i sam preuzeo sa besplatnog sajta, pa sistem prijavi tebe. To se rešava sporom kroz YouTube Studio i obično prođe, ali ti treba dokaz odakle ti je klip. Eto zašto se isplati čuvati linkove.

Veća briga od Content ID-ja je ipak YouTube-ovo pravilo o preuzetom sadržaju. Video sastavljen od početka do kraja iz tuđih stock kadrova sa naracijom preko njih ume da zapne na proveri za monetizaciju. Stock je dopuna, nije kičma videa.

Kako da stock klip ne štrči pored tvog snimka?

Tako što ga pre postavljanja na timeline izjednačiš sa svojim materijalom po frejmovima, rezoluciji i boji, pa mu na kraju oduzmeš malo savršenstva.

1. Proveri fps pre svega ostalog. Ako snimaš u 25, a klip je 30, dobićeš trzanje na pokretu. U DaVinci Resolve to menjaš desnim klikom na klip u Media Pool-u, pa Clip Attributes i Video Frame Rate. U Premiere Pro ide preko Modify, pa Interpret Footage.
2. Skini najveću ponuđenu rezoluciju. 4K klip na 1080p timeline-u ti daje prostor da uđeš u kadar i od jednog snimka napraviš dva plana. Obrnuto ne radi, uvećavanje 1080p materijala preko sto deset odsto već počinje da se vidi.
3. Prekodiraj ako ideš u ozbiljan grade. Fajlovi sa besplatnih sajtova su jako kompresovani H.264. Prebaci ih u DNxHR ili ProRes pre nego što počneš da ih savijaš po bojama, inače ti iskoče stepenici u nebu i na ravnim zidovima.
4. Prvo sredi svoj snimak, pa tek onda stock privuci njemu. Nikad obrnuto. Stock dolazi već doteran i zasićen, a tvoj materijal je referenca jer se on najviše vidi.
5. Izjednači crnu tačku i ton kože. Najčešće je dovoljno da stock klipu spustiš zasićenost i kontrast i da mu temperaturu pomeriš ka svojoj. Parade scope u Resolveu ti to pokaže brže nego oko.
6. Dodaj malo zrna i skini oštrinu. Stock je neprirodno čist, pa ga blag Film Grain i minimalno omekšavanje spuste na nivo tvoje kamere.
7. Drži ga kratko. Sekunda do dve ispod naracije prođe neprimetno, a isti taj klip od pet sekundi u tišini svako prepozna kao stock.

Poslednja stavka je najvažnija, a najmanje se pominje. Oko primeti tuđi kadar tek kad dobije vremena da ga gleda.

Ako ti boja i dalje beži, tu ne pomaže još jedan stock klip nego osnove. O tome ima ceo tekst o osnovama color gradinga.

Koliko stock materijala je previše?

Onoliko koliko počne da priča umesto tebe. Stock ima smisla kao ilustracija onoga što izgovaraš i kao pokrivanje reza. Kao zamena za scenu koju nisi snimio, nema. O toj ulozi postoji poseban tekst o b-rollu u videu.

Kad primetiš da si u minut montaže ugurao šest stock kadrova, uzrok obično nije nedostatak materijala. Scena nema šta da pokaže. Tada je brže snimiti dva kadra telefonom nego pola sata prevrtati Pexels.

Besplatan stock vredi onoliko koliko znaš da ga uklopiš, a uklapanje je ista veština kao i ostatak montaže. Uči se tako što neko pogleda tvoj rez i kaže ti zašto kadar štrči. U Talas Akademiji montažeri rade upravo to, pa pitanje o licenci ili o fps-u ne mora da čeka sledeći tutorijal.