Koji mikrofon za snimanje videa: bubica, shotgun ili USB?

Ako pričaš u kadru, uzmi bežičnu bubicu. Rode Wireless GO ili DJI Mic pokrivaju najveći deo situacija u kojima se čovek snima dok govori. Za voice-over i podcast iz sobe najisplativiji je USB mikrofon. Shotgun na kameri ostavi za scene gde bubica ne može da se sakrije. Ugrađeni mikrofon telefona ili kamere koristi samo kao referencu za sinhronizaciju, ne kao finalni zvuk.

Zašto ugrađeni mikrofon na kameri i telefonu skoro nikad nije dovoljan?

Zato što je predaleko. To je cela tajna. Mikrofon na kameri stoji metar i po od tvojih usta, bubica na majici stoji dvadesetak centimetara. Ta razlika u rastojanju je razlog zašto isti glas, u istoj sobi, istog dana zvuči ili kao produkcija ili kao snimak sa hodnika.

Što je mikrofon dalji, to hvata više zvuka odbijenog od zidova. Odjek prostorije je jedina stvar u zvuku koju posle ne možeš da popraviš. Buku iz pozadine umeš da smanjiš, tih glas da podigneš, ali soba koja zvoni ostaje u snimku zauvek. Ako te zanima šta se ipak da spasiti u montaži, o tome smo pisali u tekstu kako popraviti zvuk u videu.

Druga stvar je automatski gain. Telefoni i jeftinije kamere same podešavaju nivo dok snimaju. Kad ućutiš na sekund, uređaj pojača pozadinu i odjednom se čuje frižider, klima i komšijin auto. Eksterni mikrofon sa ručnim nivoom rešava i taj deo, koji se na papiru nigde ne vidi.

Koji tip mikrofona ti treba za snimanje videa?

Kreni od toga šta snimaš, ne od toga koji model ima najviše recenzija na YouTubeu. Tri tipa pokrivaju gotovo sve što radi jedan kreator.

Bubica (lavalier) – za sve gde neko priča

Bubica se kači na kragnu, desetak do petnaest centimetara ispod brade, i ostaje na istom rastojanju od usta i kad se okreneš i kad se pomeriš. Zato je najsigurniji izbor za vlog, intervju, talking head i sve ostalo gde je čovek u kadru.

Bežični kompleti tipa Rode Wireless GO II ili DJI Mic 2 imaju mikrofon ugrađen u sam predajnik, pa možeš da snimaš i bez zakačene bubice na kablu. Meni je kod njih najkorisnija stvar snimanje unutar predajnika: ostaje ti čist bekap ako veza pukne ili ako je nivo na kameri bio pogrešno podešen.

Žičana bubica (Rode smartLav+, Boya BY-M1) košta znatno manje i zvuči sasvim pristojno. Mana je kabl koji te vezuje za kameru ili rekorder, pa se sa njom ne šetaš mnogo.

Shotgun – za kameru, scene i b-roll

Shotgun ima usku karakteristiku, znači hvata ono u šta je uperen i odbacuje dobar deo onoga sa strane. Na kameri, iz Rode VideoMic serije, služi kao brz način da dobiješ upotrebljiv zvuk bez kačenja bubica po ljudima. Na štapu, iznad glave i van kadra, to je već ozbiljna produkcija.

Budi realan sa očekivanjima. Shotgun na hot shoe priključku i dalje snima sa metar i po razdaljine, pa je bolji od ugrađenog, ali ne pobeđuje fiziku. Ako ti je glas glavni sadržaj, bubica će skoro uvek zvučati bliže i punije.

USB mikrofon – za voice-over, tutorijale i podcast

Kad sediš za stolom i pričaš u kompjuter, USB mikrofon je najbrži put do dobrog zvuka. Blue Yeti je klasik, Rode NT-USB Mini je manji i jednostavniji, a Samson Q2U ima i USB i XLR izlaz pa raste sa tobom kad kupiš interfejs.

Jedna zamka sa Yeti mikrofonom: ima nekoliko polarnih šema i ljudi ga ostave na omni ili stereo, pa se čude što se čuje cela soba. Za snimanje sopstvenog glasa treba cardioid, i govoriš u prednju stranu mikrofona, onu sa logom, a ne u vrh.

Koji mikrofon za koju vrstu sadržaja?

Konkretno, po formatima koje ljudi kod nas najčešće snimaju:

• Talking head za YouTube iz sobe: USB mikrofon na stalku ispred tebe, svejedno da li ulazi u kadar.
• Vlog na ulici: bežična bubica sa krznenom zaštitom. Shotgun na kameri će ti pokupiti pola saobraćaja.
• Intervju u dvoje: komplet sa dva predajnika, svaki na svoju osobu, snimljeni na odvojene kanale da možeš posle da ih doteruješ nezavisno.
• Tutorijal sa snimkom ekrana: USB mikrofon, jer nema kamere koja bi ga videla.
• Kratke forme za TikTok i Reels: bubica, jer se gleda na telefonu bez slušalica i sve što je udaljeno zvuči mutno. O tim formatima pisali smo u tekstu kako editovati za TikTok, Reels i Shorts.

Koliko para realno treba da izdvojiš?

Cene se menjaju i razlikuju po prodavnicama, pa uzmi ovo kao red veličine, ne kao cenovnik.

Do stotinak evra dobijaš žičanu bubicu, jeftiniji bežični komplet iz kineske ponude ili osnovni USB mikrofon. Zvuk je već daleko ispred telefona. U rasponu 100–300 evra su Rode i DJI kompleti, VideoMic modeli i USB mikrofoni srednje klase, i tu većina ljudi stane jer nema razloga da ide dalje. Preko toga ulaziš u XLR, rekordere i mikrofone koje kupuješ tek kad tačno znaš zašto ti trebaju.

Ako biraš prvi mikrofon i nisi siguran, uzmi jeftiniji i potroši razliku na prostoriju. Ćebe na zidu iza kamere i tepih na podu daju veću promenu u zvuku nego skuplja kapsula. Nije lepo za gledanje, ali se čuje.

Kako da povežeš mikrofon na kameru, telefon i računar?

Ovde se najviše greši, i to na jednom detalju: priključak od 3,5 mm nije uvek isti priključak.

1. Na kameru ide TRS priključak, onaj sa dva prstena. Ubaci mikrofon u mic ulaz, uđi u meni i isključi automatski nivo ako kamera to dozvoljava.
2. Telefon očekuje TRRS, sa tri prstena, jer isti priključak nosi i mikrofon i slušalice. Ako mikrofon ima TRS izlaz, treba ti TRS na TRRS adapter, recimo Rode SC7. Bez njega telefon mikrofon prosto ne čuje.
3. Za telefone bez priključka od 3,5 mm ide USB-C ili Lightning adapter. Jednostavnije je odmah uzeti verziju kompleta sa digitalnim izlazom, kao DJI Mic sa USB-C predajnikom.
4. Na računaru USB mikrofon uključiš direktno i izabereš ga kao ulazni uređaj u sistemu, pa još jednom u programu u kome snimaš. Za XLR mikrofon treba ti audio interfejs, a Focusrite Scarlett Solo je najčešći prvi izbor.
5. Snimi deset sekundi i prebaci u editor. Ako je talasni oblik ravna linija, mikrofon nije izabran kao ulaz i sve dalje nema smisla.

Ako snimaš zvuk odvojeno od slike, na rekorder ili drugi telefon, ostaje ti korak sinhronizacije. Kako se to radi brzo, prošli smo u tekstu kako sinhronizovati zvuk i sliku.

Koje greške najčešće unište snimak?

1. Previsok gain. Kad talas udari u vrh i poravna se, to je klipovanje i ne popravlja se nikakvim pluginom. Ciljaj da najglasniji delovi budu negde oko -12 do -6 dB, sa prostorom iznad.
2. Bubica ispod kragne. Materijal trlja o kapsulu i dobiješ šuškanje kroz ceo snimak. Zakači je spolja, na ivicu kragne, a kabl provuci ispod majice.
3. Vetar bez zaštite. Napolju krzneni omotač nije dodatak nego obavezan deo opreme. Penasta zaštita popušta već na blagom povetarcu.
4. Ne slušaš dok snimaš. Slušalice u kameru ili telefon i gotova priča. Polovina problema se čuje odmah, a bez slušalica ih otkriješ tek u montaži, kad je kasno.
5. Nemaš drugi snimak. Pusti kameru da snima i svoj zvuk čak i kad koristiš eksterni mikrofon. Taj loš snimak zna da bude jedini snimak.

Da li skuplji mikrofon znači bolji zvuk?

Ne automatski. Isti mikrofon u sobi punoj tvrdih površina zvuči lošije nego jeftiniji u sobi sa zavesama i tepihom. Redosled ulaganja koji ima smisla: prvo rastojanje mikrofona od usta, pa prostorija, pa tek onda oprema.

Video u kome slika nije savršena a zvuk jeste, ljudi gledaju do kraja. Obrnuto ne prolazi, kliknu dalje u prvih par sekundi i ne vrate se.

Šta dalje?

Uzmi mikrofon koji odgovara onome što stvarno snimaš ove nedelje, ne onome što planiraš za godinu dana. Snimi test, poslušaj na slušalicama, pa ponovi sa promenjenim rastojanjem i nivoom. Razlika će te iznenaditi.

Ako hoćeš da ti neko posluša te testove i kaže gde grešiš, to je otprilike ono što radimo u Talas Akademiji, zajednici domaćih editora u kojoj se snimci komentarišu dok se rade.